Svetski dan srca 2019 – Budi heroj svoga srca
Svetski dan
srca je ustanovljen 2000. godine, sa ciljem da informiše ljude širom sveta da
su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 17,9
miliona ljudi umre kao posledica bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se
da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za
srce upozorava da najmanje 85% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči
kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).
Ove godine Svetski dan srca se obeležava pod sloganom „BUDI HEROJ SVOGA SRCA” sa željom da se stvori globalna zajednica Heroja naših srca. To su ljudi iz svih sfera života širom sveta koji sada deluju kako bi oni i njihove porodice živeli zdravijim životom. Oni su se obavezali da će pripremati zdrave obroke i da će se pravilno hraniti, da će svojim primerom pokazati deci kako da budu fizički aktivnija, da će zabraniti pušenje u svojoj kući/stanu i pomoći drugima da prestanu sa ovom lošom navikom. Zdravstveni radnici će nastaviti da pomažu savetima svim pušačima da prestanu da puše.
Svi možemo biti heroji svoga srca tako što ćemo obećati sebi, svojoj porodici, svojim prijateljima, svojim pacijentima, stanovništvu da male promene u životnom stilu mogu uticati na zdravlje našeg srca: prestanak pušenja, pravilna ishrana, 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno mogu da pomognu u prevenciji bolesti srca i krvih sudova.
Prema podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova (KVB) tokom 2017. Godine u Srbiji je umrlo 53.668 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 51,7% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Zajedno, ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti, vodeći su uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. U kardiovaskularne bolesti spadaju: reumatska bolest srca koja čini 0,1% svih smrtnih ishoda od KVB, hipertenzivna bolest srca čini 13,1%, ishemijske bolesti srca 17,4%, cerebrovaskularne bolesti 20,9%, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka čine 48,5% svih smrtnih ishoda od KVB. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 49,4% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2017. godini.
Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje preko ujedinjene zajednice koja broji više od 200 članica i okuplja medicinske organizacije i fondacije za srce iz više od 100 zemalja.
Svetska federacija za srce usmerava napore za ostvarenje cilja Svetske zdravstvene organizacije da se za 25% smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.
Donosioci odluka moraju da ulažu u nadzor i monitoring KVB, da implementiraju intervencije na nivou celokupnog stanovništva kako bi smanjili učestalost KVB, uključujući:
usvajanje sveobuhvatne politike kontrole duvana; uvođenje poreza na hranu koja sadrži trans-masti u cilju smanjenja potrošnje namirnica bogatih mastima, šećerima i solju; izgradnju pešačkih i biciklističkih staza u cilju povećanja fizičke aktivnosti; izradu strategije za smanjenje zloupotrebe alkohola; obezbeđivanje zdravih školskih obroka za decu.
Ove godine Svetski dan srca se obeležava pod sloganom „BUDI HEROJ SVOGA SRCA” sa željom da se stvori globalna zajednica Heroja naših srca. To su ljudi iz svih sfera života širom sveta koji sada deluju kako bi oni i njihove porodice živeli zdravijim životom. Oni su se obavezali da će pripremati zdrave obroke i da će se pravilno hraniti, da će svojim primerom pokazati deci kako da budu fizički aktivnija, da će zabraniti pušenje u svojoj kući/stanu i pomoći drugima da prestanu sa ovom lošom navikom. Zdravstveni radnici će nastaviti da pomažu savetima svim pušačima da prestanu da puše.
Svi možemo biti heroji svoga srca tako što ćemo obećati sebi, svojoj porodici, svojim prijateljima, svojim pacijentima, stanovništvu da male promene u životnom stilu mogu uticati na zdravlje našeg srca: prestanak pušenja, pravilna ishrana, 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno mogu da pomognu u prevenciji bolesti srca i krvih sudova.
Prema podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova (KVB) tokom 2017. Godine u Srbiji je umrlo 53.668 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 51,7% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Zajedno, ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti, vodeći su uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. U kardiovaskularne bolesti spadaju: reumatska bolest srca koja čini 0,1% svih smrtnih ishoda od KVB, hipertenzivna bolest srca čini 13,1%, ishemijske bolesti srca 17,4%, cerebrovaskularne bolesti 20,9%, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka čine 48,5% svih smrtnih ishoda od KVB. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 49,4% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2017. godini.
Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje preko ujedinjene zajednice koja broji više od 200 članica i okuplja medicinske organizacije i fondacije za srce iz više od 100 zemalja.
Svetska federacija za srce usmerava napore za ostvarenje cilja Svetske zdravstvene organizacije da se za 25% smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.
Donosioci odluka moraju da ulažu u nadzor i monitoring KVB, da implementiraju intervencije na nivou celokupnog stanovništva kako bi smanjili učestalost KVB, uključujući:
usvajanje sveobuhvatne politike kontrole duvana; uvođenje poreza na hranu koja sadrži trans-masti u cilju smanjenja potrošnje namirnica bogatih mastima, šećerima i solju; izgradnju pešačkih i biciklističkih staza u cilju povećanja fizičke aktivnosti; izradu strategije za smanjenje zloupotrebe alkohola; obezbeđivanje zdravih školskih obroka za decu.
Molimo sačekajte...